Маи Ван Фан

Одабир и превод са руског: Валентина Новковић

 

 

Валентина Новковић

 

 

 

ВАРИЈАЦИЈЕ НА ТЕМУ ВРАНА

Вариации на тему о вороне

 

Дах смрти шаље фитиљ ка зениту. 

Врана јасно сија. 

 

Рођење…

После крика вране

Неизбежна брига којој је

Немогуће одолети.

Свежањ је одмотан.

Очигледна деградација.

На крају баште лекар спаљује своје књиге. 

Већ је истекао рок трајања свих нових лекова

На залихама. 

Кажњавају чаробњаке и вештице,

Уста су им везана гвозденим кукама. 

 

Рођење…

Када изненада пада звоно

На главу старог слуге у храму

Риба завршава живот самоубиством

Скачући у облаке

Где је преко неба развучена мрежа

Са стотинама хиљада удица.

 

Рођење…

 

Мастило се пролило под мојим ногама, и

Крв згрушана у грлу, бронхијама

И рукопис један на првој страници.

Разлио се на хиљаду страница целе књиге. 

 

*** 

Летећи надоле с два оштра крила,

Врана  у средишту леша раздире ваздух.

Дакле, убрзани ветрови

Не успевају да је обуздају.

 

*** 

Из очних дупљи гребе

Погледе.

Фотографије умрлих – сведочанство прошлости.

Сече и вади језик

Да би под сунцем осушио лекције усменог говора.

Месо у комадима раставља на делове

Одвајајући четири уда,

Разоткривајући све унутрашњости.

 

И само што је подигла лобању

Сву прекривену крзном...

И немогуће је написати епитаф.

 

***

Врана у сну види

Да смрт свих  - има свој посебан план. 

После крика вране

Сви добровољци  се смештају испод.

 

***

 

Кад врана улети у собу

Немоћно се прст диже,

Који може значити

Цев пушке,

Сечиво косе,

Мотику

Или само овај веома чврст прст –

Прво укочен

Потом залеђен

Затим у потпуности растопљен.

Не приближавај се сенци:

Тамо је врана,

Која подиже крила

У свитање и сумрак, 

 

 

Канџама се држи за ветар

Ломећи, раздвајајући лишће

И гране које су јој се нашле на путу. 

 

У сенци се песник се сакрио од вране. 

Сва слова као да су истргнута из очију. 

 

*** 

Гледај на ствари

Дуго времена

Без трептања.

Ако трепнеш

Вранина сенка ће пасти. 

 

А сенка твоја,

Бојећи се да порасте, као пиле

Ћути, крије се, не одајући звук.

 

*** 

Ево из гомиле у црној одећи и црним маскама трче људи. Трче и ударају се по грудима покушавајући да саваладају сенку над земљом, упињући се да подигну главу и погледају горе.

 

 

 

ВАЛЕНТИНА НОВКОВИЧ

 

Валентина Новкович, окончила Филологический факультет: русской язык и литература  (второй язык - английский). Поэт, прозаик, литературный переводчик, журналист. Она опубликовала стихи и прозу во многих журналах в Сербии: Književne novine, Trag, Književni pregled, Brankovina, Buktinja, Stremljenja, Savremenik, Istok, Balkanske vertikale, в электронных журналах Ekerman, Hyperboreja, Zvezdani kolodvor, а также во многих литературных журналах в России, Узбекистане, Киргизии, Польше, Румынии, Македонии, Казахстане. Одна из самых важных антологий - это антология, составленная и переведенная на румынский язык Лео Бутнарой, поэтом, прозаиком, публицистом, журналистом и переводчиком, номинированным Ассоциацией писателей Молдовы на получение Нобелевской премии. В упомянутой антологии, помимо Марины Цветаевой, Маяковского, Рильке и других всемирно известных поэтов, представлены два сербских поэта: Зоран Пешич Сигма и Валентина Новкович. Ее стихи переведены на русский, английский, македонский, румынский, узбекский, азербайджанский, корейский и бенгальский языки. Лауреат множества премий в области поэзии и прозы. Она опубликовала три книги стихов Безвременно (Драслар, 2014), Капель на засуху  (Парфенон, 2018) и Отгадки нежности (Либерланд, 2021), а также книгу рассказов Два часа од реаль ности (АПС, 2020). Редактор издательства Liberland, где редактирует работы художников из Сербии и ее окрестностей, а также переводит произведения авторов из русскоязычных регионов. Журналистка портала Focus News, собеседниками которого были многие создатели из России и бывшего Советского Союза. Она получила большое количество наград за художественные переводы, а как один из переводчиков получила награду Ассоциации переводчиков Черногории за лучшую переведенную книгу прозы в 2019 году выдающимся автором из Узбекистана («Книга рассказов для молодежи»). Руководитель регулярной программы библиотеки «Милутин Бойич», «Разговор с поэтом». Член Ассоциации писателей Сербии, Сербской литературной ассоциации и член Института детской литературы. Живет в Белграде (Сербия).

  

 

 

О АУТОРУ:

 

Маи Ван Фан. Рођен 1955. у Гимшону (провинција Нин Бин), у делти Црвене реке, у северном делу Вијетнама. Од 1974. до 1981. служио је војску, пешадију. Након службе, уписао је Колеџ страних језика у Ханоју на Факултету за лингвистику и руску културу. Године 1983. наставио је студије у граду Минску (главном граду Белоруске ССР), на Педагошком институту по имену А.М. Горког (данас – Белоруски педагошки универзитет по имену М. Танка). Тренутно живи и ради у граду Хаифонг. У Вијетнаму је објавио шеснаест збирки поезије и књигу критичких есеја. У иностранству је објављено двадесет седам његових песничких књига.  Његове књиге су ушле у првих десет стотина најпродаванијих књига поезије. Стихови Маи Ван Фана су преведени на 40 језика: енглески, француски, руски, белоруски, украјински, шпански, немачки, италијански, шведски, македонски, албански, српски, словачки и друге. Добитник најзначајнијих књижевних награда у Вијетнаму и свету.

 

Из књиге „Одлетео у свитање“ („Улетел на рассвете“, издательство „Четыре“, 2021, Москва)